ODAKLE DA POČNEM?

Zima nam se polako približava, leto je već daleko za nama i ispitni rokovi su gotovi. Putovali smo, izlazili, družili se i trudili da što više vremena provedemo van kuće, ali sada ide doba godine kada nas vreme u nekoj meri ograničava i manje ili više ubija volju za svim tim aktivnostima. Hladno je, kiša pada svaki drugi dan, Sunce se stidljivo krije iza oblaka i rano odlazi na počinak, a nas polako ali sigurno stiže letargija, dok nam se kao lopov šunja iza ugla i "na foru" hvata i ne pušta.

Međutim, jedna od lepih stvari, pored beskrajno mnogo novih odevnih kombinacija, jeste i to što se ljudi ponovo vraćaju vežbanju. Da li zbog griže savesti usled velike pauze, dosade ili nečega trećeg, to je tema za neki drugi put. Važno je da se potreba za vežbanjem javlja, a time se postavlja i pitanje: "Gde ću da krenem?".

Danas, srećom, imamo jako veliki izbor različitih programa i mnogo aktivnosti. Tu su kolektivni sportovi, individualni, takmičarski, rekreativni, teretane, aerobici, zumbe, CrossFit i još mnogo toga. I kako sada izabrati u moru ponuda i akcija šta je to što nama najviše odgovara? Koji su to parametri na osnovu kojih biramo? Da li su to godine ili pol, nivo fizičke spreme, zdravstveni status, novac? Sve od navedenog, i znajte da ni jedan od tih faktora nije u toj meri ograničavajući i izgovor da ostanete na kauču, listajući žutu štampu ili gledajući neki rijaliti.

Takođe, polazimo od pretpostavke da se radi o populaciji koja nije edukovana iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja. Prvo, krenite sa realnim ciljem. Znajte da je vežbanje proces koji traje i da ne postoji tajni program ili čarobni napitak koji će vam preko noći dati željeni razultat. U najvećem broju slučajeva ćete morati ozbiljno da se pomučite i da drastično promenite životne navike. Tako da, ne verujte svemu što čujete, jer "Nema 'leba bez motike".

Dalje, ukoliko niste iz struke, radite sa trenerom. To je najdirektnije ulaganje u sebe i svoje zdravlje, što, složićete se, nema cenu. Taj novac većina potroši u Meku ili za jedan ili dva izlaska u grad. Nije bitno da li su to individualni, vođeni ili grupni treninzi, bitan je kvalitet, odnosno posvećenost trenera. Svaki vežbač, bez obzira što nije platio individualne treninge, ukoliko je pod nadzorom instruktora, MORA dobiti svu potrebnu pažnju, demonstraciju i obučavanje svake nove vežbe i njenu korekciju. Ne želite instruktora koji ceo vaš trening provede na Instagramu i Facebook-u. Takođe treba pratiti i prilagoditi intenzitet, a dobar trener to zna, čak i bez aparature. Budite radoznali. Pitajte sve što vas zanima. Ima smisla da ste upućeni u ono što radite na treningu i zašto to radite i to niko ne sme da vam uskrati.

Sledeći je ambijent. Prostor treba da bude čist i topao, ali ne previše. Da li ste znali da je propisana temperatura za vežbališta 16 stepeni? To može malo da varira, ali ne treba da bude vruće kao u sauni, jer ćete samo brže dehidrirati, ili pak previše hladno, pa da se zagrevate u kaputu. Gym ne mora da ima najnoviju liniju sprava neke besne marke, ali treba da ima bezbednu i funkcionalnu opremu. Atmosfera je važna. Većina vas dolazi da vežba pravo sa posla i poslednje što želite jeste stresna atmosfera na treningu, koji bi trebalo da bude vaša oaza mira i dobre energije tih dva sata.

I konačno, da dođem do odgovora na pitanje. Krenite na bilo koji od navedenih programa koji ispunjava ove uslove. Prepoznajte kvalitet u instruktoru, a ne nazivu treninga. Trener grupnog programa može biti bolji od personalnog trenera, ukoliko zna šta radi i pažnju posvećuje harmoničnom razvoju organizma. To znači da ne treba samo da radite vežbe za trbuh do iznemoglosti, nego i da čučnete, skočite, popnete konopac, podignete teg, TRČITE! I sve to u skladu sa trenutnim mogućnostima, a verujte mi, svaka od ovih vežbi može da se prilagodi i starijoj osobi i detetu i vrhunskom sportisti i ženi u drugom stanju i da istovremeno bude jako zanimljivo. To je ono što treba da tražite, ne program koje je najbolji za vas, nego trenera koji će izvući najbolje iz vas... 

 

Autor: Marko Ristić

 

 

Marko Ristić, rođen 11.6.1984.

Diplomirao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja,
Univerziteta u Beogradu. Preko 20 godina iskustva u sportu.
Više od 10 godina u trenerskom poslu. 

Tokom osnovne i srednje škole se bavio košarkom. Na fakultetu počinje da praktikuje gimnastiku, naročito akrobatiku, zatim kapoeru, i kasnije parkour. Osnivač je prve parkur škole u Srbiji, Beyond Parkour u Beogradu. Jedan je od osnivača Pathfinder Gym-a, na Miljakovcu. Veliki zaljubljenik u prirodu, biciklizam, skijanje, skokove u vodu.