Miljakovac

Miljakovac je naselje u Beogradu koje pripada opštini Rakovica.

Sastoji se iz 3 dela: Miljakovac 1, Miljakovac 2 i Miljakovac 3.
Miljakovac 1 je okružen zelenilom i parkovima. Dobro je obezbeđen trgovinskim i uslužnim objektima, kao i autobuskim linijama.

Miljakovac 2 je poznat po svom izvoru i parku pod istoimenim imenom. Sastoji se iz teniskog, fudbalskog i košarkoškog terena. Odlikuje se obilnim zelenilom obzirom da je u blizini Miljakovačka šuma. Ova šuma pruža mnoštvo mogućnosti za rekreaciju. Između Miljakovca 2 i Kanarevog Brda nalazi se prostrana poljana na kojoj stanovnici ovog naselja svakodnevno uživaju u šetnji i rekreaciji.

Miljakovac 3 je novonastalo naselje koje je još uvek u izgradnji. Okruženo Miljakovačkom šumom, ovo je mirno mesto za život pa se stoga u njemu zasad nalaze  samo privatni posedi i nekoliko trgovinskih objekata. Miljakovac okružuju naselja: Kanarevo Brdo, Jajinci, Resnik, Rakovica i Stari Košutnjak.

Miljakovačka pijaca

Pijaca se nalazi u Vareškoj ulici, u neposrednoj je blizini centra naselja Miljakovac. Iako je predviđena za prodaju povrća i voća, na jednom delu pijace prodaje se mešovita roba, kao i roba sa greškom. Na posebnom delu pijace prodavci nude stare i polovne stvari, uglavnom odeća, obuća i kućni predmeti.

Pijaca je otvorena 1984. godine, na placu koji je nekada bio velika, slobodna zelena površina. Interesantno je da je zemlja koja je odavde iskopana poslužila za zatrpavanje i ravnjanje čuvene Mitićeve rupe kod Slavije. Kada je tržnica na Miljakovcu otvorena, bila je isključivo zelena pijaca i odlično je radila, a kupci su dolazili iz svih krajeva grada.

Pijaca je građena u isto vreme kada i zgrada Robne kuće Beograd i Dom samoupravljača na Miljakovcu, a najpre je bilo zamišljeno da ove celine zajedno čine jedan kulturno trgovinski kompleks. Međutim, 1997. godine zelena pijaca je zatvorena, a prodavci su premešteni na novootvorenu pijacu na Banjici. Zbog pritužbi građana na loše snabdevanje, deo tezgi ubrzo je vraćen na staro mesto, ali pijaca više nije radila kao pre. Veći broj kupaca na ovu pijacu dolazi vikendom.

Preuzeto sa: http://www.bgpijace.rs/

Miljakovačka šuma

Autorka: Olja (https://www.facebook.com/sestslova)

 

Šumski kompleksi čine noseće elemente u sistemu zelenih površina i predstavljaju početne tačke i mesta preklapanja zelenih koridora. U tom smislu, Miljakovačka šuma ima izuzetnu vrednost za čitav region Beograda. Sa ekološkog aspekta predstavlja vezu između gradskog i vangradskog zelenila - Banjičke šume, prostorno kulturno - istorijske celine Topčider – Košutnjak, šume Košutnjak, i Avale.

Svojim postojanjem u gradskom tkivu, ovaj šumski kompleks utiče na unapređenje životne sredine i optimalizaciju ekoloških uslova u gradu (poboljšanje mikroklimatskih uslovaumanjenje zagađenosti vazduha, omogućavanje boravka u prirodnoj sredini i dr.). Osim navedenog, šumski sistem ima i zaštitnu funkciju koja se ispoljava kroz očuvanje biološke raznovrsnosti, očuvanje staništa (koridora), protiveroziono delovanje, a svojim estetsko – vizuelnim karakteristikama doprinosi unapređenju urbanog predela.

Miljakovac čini kompleks šuma koji je sastavni deo gradskih šuma Beograda, odnosno veoma značajan deo „zelene“ zone unutar gradskog tkiva. Po svom položaju predstavlja gradsku šumu okruženu naseljima i saobraćajnicama. Šuma se nalazi na padinama iznad naselja Rakovica (Miljakovac) i iznad leve strane doline Manastirskog potoka. Prostire se na površini od 85,59 ha.

Prostor Miljakovca u vegetacijskom smislu, obuhvata sledeće: zajednice sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris Rudski 1949), zajednicu cera (Quercetum cerris Vukicevic 1966), i zajednicu graba i cera (Querceto-Carpinetum Horv.). Floristički sastav Miljakovačke šume predstavljen je sa konstatovanih 105 biljnih taksona. U šumi su svoje utočište našle i brojne životinjske vrste. Ukupno je evidentirano 284 vrsta od kojih se mnoge nalaze na spisku Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti („Službeni glasnik RS, br. 50/93 i 93/93) kao nacionalno značajne vrste.

Miljakovačka šuma se prvi put predlaže za zaštitu kao prirodno dobro, tj. Spomenik prirode – značajno prirodno dobro - III(treća) kategorija sa uspostavljenim režimima zaštite II (drugog) i III (trećeg) stepena.

Preuzeto sa: http://www.natureprotection.org.rs/sr/

Park Miljakovački izvori

Park Miljakovački izvori nalazi se u opštini Rakovica u neposrednoj blizini spomenika prirode - Miljakovačka šuma. Oivičen je ulicama Velizara Stankovića, Stevana Opačića i Borskom. Prostire se na površini od 2,12 hektara. Ovde je otvoren Telenor internet park 2010. godine.

U parku se nalazi spomen česma narodnom heroju Velizaru Stankoviću Korčaginu, sagrađena 1975. Česma je sagrađena na prirodnom izvoru iz kojeg teče pijaća voda, i jedan je od tri konstantno bakteriološki ispravna izvora u Beogradu.

Preuzeto sa: http://beograd.bgmap.rs/